оо̀! (verwundernd) oho! Деде комшија учини и мени један пут оо! (рекао Нијемац Србину, кад су пили заједно, па Србин све препуњао своју чашу и говорио оо!).
Новији записи Страна 2 RSS Toggle Comment Threads | Пречице на тастатури
-
Вук Караџић
-
Вук Караџић
а̀лоса̑н, а, о (у Сријему) полудио, узеле му але памет или здравље, verrückt, mente captus. [vide сулуд].
-
Вук Караџић
јасе́нак, нка m. 1) hyp. v. јасен (које се слабо говори). — 2) (у Сријему) dictamnus albus Linn. [cf. јасен 2?]. Кажу да у очи Спасова дне ноћу виле откину врх јасенку; за то алосану чељад носе те оставе ону ноћ под јасенком метнувши код болесника колач хљеба и једну чашу воде а другу вина (као вечеру вили), па сјутридан у јутру копају под јасенком и шта нађу (н. п. црва или бубицу каку), оно даду болеснику те изије или у води попије (као лијек, који му је вила оставила). — Приповиједа се да у јасенку цвијета ноћу нестане кад се у вече узбере и остави гдје.
-
Вук Караџић
ока̀јмачити, чи̑м v. pf. скинути кајмак, али се највише говори у каковоме добитку, узети оно прво што је најбоље, das Beste nehmen, sumere partem optimam.
-
Вук Караџић
поња̀вача, f. проста жена или дјевојка која се родила и спава у поњавама (а не под јорганом).
-
Вук Караџић
о̀собина, f. besonderes Eigenthum (was nicht unter der gemeinschaftlichen Hausverwaltung steht), Sondergut,* res propria, non communis familiae, peculium. Гдјекоја жена има краву или овцу, што јој је поклонио отац или други ко; а мушкарци држе кошнице, бротњаке; сију дуван и т. д. cf. осопштина, прћија [2].
* оно што ко у задрузи има само своје осим задружнога — Броз-Ивековић (1901) 1, 923.
о̀сопштина, f. (у Фрушкој гори по манастирима) оно што калуђер који има само своје осим манастирскога, н. п. виноград или кошнице. Отприје су многи калуђери имали осопштине, али је то укинуто под митрополитом Ненадовићем, и само је остало допуштено калуђеру имати своје салате или каквога другога поврћа. cf. особина, прћија [2].
пр̀ћија, f. 1. (у Ц. г.) што се да уз дјевојку, die Mitgift, Heirathsgut, dos [vide женинство]: Удаји је, с јадом је удала, | Све јој млада у прћију дала | Све Ђурђево и Смедерево | А најпотле и два своја сина. 2. (по зап. кр.) vide особина.
-
Вук Караџић
ми́нути, ми̑не̑м v. pf. 1) vorbeigehen (bei einem Orte), praetereo (locum), cf. [vide] проћи [1]: Минух моми мимо двор — Ко стар мине, нека Бога моли, | Ко млад мине, нека ружу бере. — 2) vergehen, vorbeisein, transeo, abeo: Љето сине па и мине; Није зиме док Божић не мине. cf. [vide] проћи [2]. — 3) vide отићи [1]: Отлен Бајо у Заљути мину. — 4) nicht treffen, praetervolo, cf. [vide] промашити: Опремао се човјек (који се био скоро оженио) на војску, а жена увразила конац у иглу да нешто зашије; али будући да није добро видјела, за то није могла одмах да уврзе, него промашала мимо ушице иглене говорећи: „мини га сабља, мини га пушка!” као да муж рече да она њему врача; али он опази шта је па рече: „минуло је мене свако добро, кад сам ја тебе узео.” — 5) entgehen, evado: И ти Турске не минуо руке.
-
Вук Караџић
коњо̀ба̑рка, f. (у Сријему) најсилнија вјештица, која човјека с коња обара очима.
-
Вук Караџић
нагу́лити се, на̀гу̑ли̑м се v. r. pf. sich satt saufen, satis potasse [cf. надробити се; напити се]: нагулио се водурине, винушине.
-
Вук Караџић
гра́на, f. 1) der Zweig, frons [cf. хвоја]: метнути дјевојци грану на пут, т. ј. смести је чим да се не може удати. — 2) у ноге: оздо је табан, а озго грана, obere Fläche des Fusses, pars pedis superior: боли га нога баш на грани. [vide сплет 3] cf. љесица. — 3) (у Боци) der Arm eines Flusses*, cornu [vide отока 1]: Ту се ладна вода уставила, | Пушти гране на четири стране — Што су воде распуштиле гране, | Моја љубо, на четири стране.
*рукавац реке