Реклаказала, из Вуковог Р(ј)ечника

ђускати

Вук Караџић — Tue, 31 Aug 2010 20:06:59 +0000

ђу́скати, ђу̑ска̑м v. impf. радити што са свом снагом, н. п. копати, сјећи, schwere Arbeit verrichten, laborare.

Злота протопопа

Вук Караџић — Fri, 27 Aug 2010 15:47:55 +0000

Зло̏та про̀топопа, m. У Земуну у крчми код Краљевића Марка видио сам намоловано како је Змајогњени Вук под Спљетом на мејдану погубио Злоту протопопу; ја сам о том и пјесму слушао, али се нијесам могао намјерити на пјевача који би ми је лијепо по реду казао.

букара

Вук Караџић — Fri, 13 Aug 2010 18:05:57 +0000

бу̀кара, f. у Сријему је обичај да се уз месојеђе свако вече скупе дјевојке (мале и велике) и младе (а и од мушкиња дође гдјекоје) насред села, па наложе ватру (понајвише од ђубрета или од сметлишта) и око ње играју и пјевају: и то се зове букара или ватриште (ајдемо на букару, пјевају дјеца на букари).

врагађур

Вук Караџић — Mon, 09 Aug 2010 18:01:20 +0000

врага̀ђу̑р, врагађура m. Питали бабу кад је ишла на панађур куда ће, а она пуна радости одговорила: „идем на панађур ђур”. А кад се вратила с панађура, онда је запитали: „ђе си била, бако?” “На панађуру и на врагађуру” (одговорила љутита, пошто је видјела да на панађуру не да нико ништа без новаца).

ћорпазар [vide негледуша]

Вук Караџић — Tue, 03 Aug 2010 18:17:03 +0000

ћо̏рпаза̑р, m der Handel ungesehens, mercatus quin videas. [vide негледуша]. По панађурима кашто пазарују тако ноћу коње. Приповиједају да је некакав човјек одвео на панађур ћорава коња, па га пазарио за једну ноћ девет пута; кад у јутру свануло, а то у њега коњ слијеп у оба ока. А у другога опет тако исто освануо његов коњ у рукама.

завилашити

Вук Караџић — Sat, 24 Jul 2010 00:31:40 +0000

завили́шити, завѝли̑ши̑м v. pf. бркове, т. ј. засукати их да стоје уз брдо (као виле).

гладун и гладионица

Вук Караџић — Sat, 24 Jul 2010 00:24:22 +0000

гла̀ду̑н, гладу́на m (у Ц. г.) који се глади (н. п. кити, често чешља), ein Zierling, homo putidus. [vide кицош] cf. гладионица.

гла̏дионица, f (у Ц. г.) који се кити, ein Zierling, homo putidus. [vide кицош] cf. гладун.

фићфѝри̑ћ, фићфири́ћа m (у војв.) [vide кицош].

вр̀коч, врко̀ча m као кицош, der Stutzer, homo elegans.

ки̑цош, m ein Zierling (vom Manne), qui mollius incedit. [cf. вркоч, гладац, гладионица, гладун, фићфирић].

пандур и пандурница

Вук Караџић — Mon, 19 Jul 2010 15:56:26 +0000

па̀нду̑р, панду́ра m 1) (у Србији) der Wächter der öffentlichen Sicherheit, zur Aufsuchung der Räuber u. s. w., viator publicus. За владања Турскога свака је кнежина имала по неколико пандура, који су са буљубашом ишли по кнежини те тјерали хајдуке и друге рђаве људе хватали. Ови су пандури највише били Срби, а било је и Турака међу њима; буљубаша пак свагда им је био Турчин. У Турској гдјешто чувају пандури и путове и прате трговце. И поред Црногорске границе Турци гдјешто имају пандура, који чувају границу од Црногорскијех чета. cf. пандурница. — 2) (у војводству а сад и у Србији) der Gerichtsdiener, apparitor [cf. хајдук (ајдук) 2]: E, секо, Бог је пандур (одговорила некаква жена у Сријему, кад јој је друга рекла: Ласно је тебе, секо, твој је муж пандур).

па̀нду̑рница, f die Pandurenhütte, tugurium pandurorum. [cf. пандурица, паланка 2, стражара, стражница]. По Турској су гдјешто начињене пандурнице око пута (раздалеко једна од друге како се може чути кад пукне пушка), те у њима сједе пандури и чувају путове од хајдука; а кашто прате трговце од једне пандурнице до друге.

стра̀жара, f die Wachthütte, das Wachthaus, vigiliarium. cf. стражница, [шиљбокана; пандурница].

попузљив

Вук Караџић — Sat, 17 Jul 2010 09:25:07 +0000

попу̀зљив, а, о, schlüpfrig, labidus*: Бог те сачувао Османа диздара, и крива кантара, попузљива моста, подругљива госта, пртене вреће и зле среће (у шали кад се напија).

*клизав

пасмарко и пасмарковац

Вук Караџић — Mon, 12 Jul 2010 16:05:53 +0000

па̀сма̑рко и па̀сма̑рковац, о̑вца m дуван, који је врло љут, Schimpfwort für einen zu starken Rauchtabak, convicium in nicotianam acrem. Може бити да је ово име постало од Турака у Босни, који радо пуше мек дуван. Кад Србин Србину рекне за љут дуван да је пасмарко, онај му кашто у шали одговори: „Није, већ пасму́јо.”