завили́шити, завѝли̑ши̑м v. pf. бркове, т. ј. засукати их да стоје уз брдо (као виле).
Новији записи RSS Toggle Comment Threads | Пречице на тастатури
-
Вук Караџић
-
Вук Караџић
гла̀ду̑н, гладу́на m (у Ц. г.) који се глади (н. п. кити, често чешља), ein Zierling, homo putidus. [vide кицош] cf. гладионица.
гла̏дионица, f (у Ц. г.) који се кити, ein Zierling, homo putidus. [vide кицош] cf. гладун.
фићфѝри̑ћ, фићфири́ћа m (у војв.) [vide кицош].
вр̀коч, врко̀ча m као кицош, der Stutzer, homo elegans.
ки̑цош, m ein Zierling (vom Manne), qui mollius incedit. [cf. вркоч, гладац, гладионица, гладун, фићфирић].
-
Вук Караџић
па̀нду̑р, панду́ра m 1) (у Србији) der Wächter der öffentlichen Sicherheit, zur Aufsuchung der Räuber u. s. w., viator publicus. За владања Турскога свака је кнежина имала по неколико пандура, који су са буљубашом ишли по кнежини те тјерали хајдуке и друге рђаве људе хватали. Ови су пандури највише били Срби, а било је и Турака међу њима; буљубаша пак свагда им је био Турчин. У Турској гдјешто чувају пандури и путове и прате трговце. И поред Црногорске границе Турци гдјешто имају пандура, који чувају границу од Црногорскијех чета. cf. пандурница. — 2) (у војводству а сад и у Србији) der Gerichtsdiener, apparitor [cf. хајдук (ајдук) 2]: E, секо, Бог је пандур (одговорила некаква жена у Сријему, кад јој је друга рекла: Ласно је тебе, секо, твој је муж пандур).
па̀нду̑рница, f die Pandurenhütte, tugurium pandurorum. [cf. пандурица, паланка 2, стражара, стражница]. По Турској су гдјешто начињене пандурнице око пута (раздалеко једна од друге како се може чути кад пукне пушка), те у њима сједе пандури и чувају путове од хајдука; а кашто прате трговце од једне пандурнице до друге.
стра̀жара, f die Wachthütte, das Wachthaus, vigiliarium. cf. стражница, [шиљбокана; пандурница].
-
Вук Караџић
попу̀зљив, а, о, schlüpfrig, labidus*: Бог те сачувао Османа диздара, и крива кантара, попузљива моста, подругљива госта, пртене вреће и зле среће (у шали кад се напија).
*клизав
-
Вук Караџић
па̀сма̑рко и па̀сма̑рковац, о̑вца m дуван, који је врло љут, Schimpfwort für einen zu starken Rauchtabak, convicium in nicotianam acrem. Може бити да је ово име постало од Турака у Босни, који радо пуше мек дуван. Кад Србин Србину рекне за љут дуван да је пасмарко, онај му кашто у шали одговори: „Није, већ пасму́јо.”
-
Вук Караџић
оо̀! (verwundernd) oho! Деде комшија учини и мени један пут оо! (рекао Нијемац Србину, кад су пили заједно, па Србин све препуњао своју чашу и говорио оо!).
-
Вук Караџић
а̀лоса̑н, а, о (у Сријему) полудио, узеле му але памет или здравље, verrückt, mente captus. [vide сулуд].
-
Вук Караџић
јасе́нак, нка m. 1) hyp. v. јасен (које се слабо говори). — 2) (у Сријему) dictamnus albus Linn. [cf. јасен 2?]. Кажу да у очи Спасова дне ноћу виле откину врх јасенку; за то алосану чељад носе те оставе ону ноћ под јасенком метнувши код болесника колач хљеба и једну чашу воде а другу вина (као вечеру вили), па сјутридан у јутру копају под јасенком и шта нађу (н. п. црва или бубицу каку), оно даду болеснику те изије или у води попије (као лијек, који му је вила оставила). — Приповиједа се да у јасенку цвијета ноћу нестане кад се у вече узбере и остави гдје.
-
Вук Караџић
ока̀јмачити, чи̑м v. pf. скинути кајмак, али се највише говори у каковоме добитку, узети оно прво што је најбоље, das Beste nehmen, sumere partem optimam.
-
Вук Караџић
поња̀вача, f. проста жена или дјевојка која се родила и спава у поњавама (а не под јорганом).